Znam kada sam Sonju videla poslednji put, pomogla mi je da odnesem veliko razbijeno prozorsko okno na popravku do Staklopana i da ga posle par dana vratim, a nisam znala da je već tada imala dijagnozu. Ali ne sećam se kada smo se srele prvi put. Tako je sa onima za koje imate utisak da ih znate oduvek. Mnogo je sećanja na neke zajedničke trenutke, ali sam izdvojila ove dve kratke ali za mene značajne sekvence.
Jednom je jedna grupa nas diskutovala, bolje rečeno, žalile smo se na odsustvo ženske solidarnosti, prisećale se da sve imamo po neka neprijatna iskustva sa ženama, drugaricama, profesorkama, šeficama. I zašto se toliko mnogo žena u javnosti izražava protiv feminizma i protivi feminističkim akcijama koje idu svim ženama, pa i njima na korist. Pa smo pitale Sonju kao najstariju i najmudriju, kako ona to objašnjava, i šta da radimo, jer takve situacije opasno stavljaju na probu našu privrženost feminizmu, kako to da promenimo? Sonja je kratko odsekla da je sve to samo „robovski mentalitet“ žena.
Malo smo se iznenadile, ni jedna od tih neugodnih žena nije nam izgledala kao „robinja“. A Sonja je objasnila da su to ostaci milenijuma duge ženske potčinjenosti. Rob zna da će dobro proći ako izražava privrženost svom gospodaru i robovlasničkom sistemu u celini, što je bolji u tome, bolje će proći. A kako to nije „mudrost“ jednog ili retkih robova, već strategija robovskog preživljavanja mnogih, razvila se prava konkurencija, trkanje u tome ko će biti servilniji, ko će bolje i više ugoditi gospodarima, i ko će glasnije isticati kako je divno biti rob.
I kao što rob dobro zna da ne može da promeni robovlasnički sistem i svog gospodara, niti može i sme da se pobuni protiv njih, zna dobro da je jedino što može i sme da uradi kada je ljut i frustriran, je da se okomi ili udari drugog roba. A i robovlasnici sa svoje strane rado podržavaju robovske svađe, razjedinjenost i neprijateljstva, jer je to sigurna brana protiv udruživanja i pobuna robova.
I ako samo zamenimo reč robovlasništvo sa patrijarhat a robovi sa žene, vidimo jasno podudarnost matrice ponašanja, ponavljanu hiljadama godina. I danas mnoge žene „znaju“ da će dobro proći i u privatnom i profesionalnom životu ako ugode nekom muškarcu i ako uspeju svim sredstvima da zadobiju njegovu „zaštitu“, naravno eliminišući konkurentkinje koje bi to isto htele, ako žene vide kao rivalke a ne kao saradnice i saborkinje, ako se svuda javno i glasno protive rodnoj ravnopravnosti i feminizmu. Protiv toga kako Sonja kaže, treba se boriti samo ličnim primerom, dakle graditi savezništva sa ženama, svuda isticati javno vrednosti rodne ravnopravnosti, ženske solidarnosti i sl.
Sledeće sećanje je jedan Sonjin meni lično dat savet. Radila sam tada kod Oksfama na ženskim projektima. Od početnog ogromnog entizijazma vrlo brzo sam došla do velike razočaranosti. Za mene je Oksfam prvo bila jedna inspirativna organizacija s najpoštenijim programskim aktivnostima širom planete, pomenula bih samo fer trgovinu.
Ali iznutra, otrovne manipulacije domaćeg osoblja, neprekidni sukobi, plus direktni lični maltretman koji sam doživljavala od domaćeg line managera. Kažem ja Sonji, „ma šta meni to treba, idem da im zalepim ostavku i da se lepo vratim u nauku gde i spadam, daleko im lepa kuća, ne moram ja ništa da trpim, nisam ni gladna, ni na ulici“. A Sonja mi onako odsečno, meni se tada činilo jako neepmatično prema svemu što sam joj ispričala, odgovorila, e vala nećeš to da učiniš, ni slučajno!
Nećeš da im olakšavaš posao, oni bi to i hteli, da ti sama odeš, pa da dovedu nekog svog na to mesto, nekoga ko pojma nema o ženskim aktivnostima i feminizmu. Nego ćeš da radiš svoj posao najbolje što možeš, žali se višim instancama, upoznaj ih sa situacijom, bori se, kaži svima da ćeš se žaliti, pa neka te onda oni otpuste, neka se pomuče da nađu razlog i odrade to sve adminstrativno i ubede inostrane šefove da nisi kompetentna za to mesto.
„Ma ubiće me“, kažem ja, „kakvi da čekam otpuštanje“. Odlično, kaže Sonja, onda će morati da se pomuče dodatno da tvoj leš iznesu na Dubljansku ulicu. Nasmejale smo se obe.
I jedan i drugi savet mnogo puta sam pominjala ženama oko sebe, ali i na predavanjima, pozivajući ih na razvijanje ženske solidarnosti kao i da ne odlaze same s neprijatnih radnih mesta i time samo olakšavaju moberima posao, već da se, dokle god mogu, bore iznutra za promenu situacije.
