Prvi susret
Sonju sam upoznala pre 100, a u stvari pre više od 20 godina kao aktivistkinja i saradnica Glasa
razlike, grupe za ženska politička prava. Sećam se da je u kancelariju u ulici Cincar Janka, gde
je tada funkcionisao Glas razlike, dočekivana s velikom radošću.
Tako sam i sama radovala i pre nego sam je zaista videla.
Lako je bilo videti (i čuti) snažan i jasan feministički glas, koji je uvek pitao o potrebnoj podršci,
pričao o širenju ideja i kritički preispitivao sve što se dešava, ali i sve na čemu smo zajedno
radile. Možda je nostalgija, ali mislim da takvih glasova u našoj zajednici više nema.
Tokom prvog susreta upoznala sam ženu s crvenim pramenom (kaže – „da bi delovala
radosno”), koja je beskrajno duhovita i ozbiljna i nudi pomoć!
Naravno da sam je odmah zavolela.
Saradnja i podrška
Neposredno smo sarađivale na svim akcijama koje su se organizovale u ženskom pokretu u
tom periodu. Jedno vreme sam, kao i veliki broj aktivistkinja tada, radila u AŽIN-u i
zajedno sa Sonjom, Milicom Minić i Milicom Gudović – sve samim milim drugaricama, radila na
poduhvatima iznalaženja strukturnih odgovora na probleme s kojima su se žene suočavale.
Setićemo se da su ovo – za Sonju sigurno, a za mene tek pošto sam se s godinama približila
njenom razumevanju društvene stvarnosti – kontroverzne teme. Ipak, vreme u AŽIN-u mi je
najdraže vreme u našem pokretu. Uvek gužva, stalno inicijative, mnogo razmene i promišljanja.
Dolazile su i dolazili su – da provere s njom, da je pitaju, da zatraže, samo da se vide.
I sve je moglo. To je bilo vreme (a njeno je bilo uvek takvo) kada bi samo došla da kaže da tog dana ide
da obiđe drugarice u Užicu, Leskovcu, Nišu…
Tako je pamtim.
Kao ženu koja je zaista živela ideje solidarnosti i podrške.
Sonjin doprinos ženskom pokretu kod nas
Ne znam nijednu trajniju organizaciju/inicijativu koja nije nastajala kod Sonje i uz njenu iskrenu
podršku. Ne znam telo koje se lakše upućivalo da s drugima stane, krene, ode. Njena
perspektiva (pokret) u organizovanju više ne postoji. I neka ostane na tome do nekih novih
pitanja.
Posebno pamtim…
Kampanju „Svima nam škodi”! Sedele smo u AŽIN-u i same seckale i lepile liflete, smišljale i
izvodile akcije. I pre i posle toga, učestvovala sam u kampanjama, akcijama zastupanja,
inicijativama i nije bilo lepše.
Bez budžeta (osim za advokata koji se bavio tužbom koju smo
podigle protiv tada i sada užasne televizije i njenog vlasnika), posle redovnih poslova, a sa najviše entuzijazma, ljubavi i nade (u društvu beznađa) i najviše uspeha. I tako je pamtim – kao ženu koja je umela da probudi nadu.
Aleksandra Galonja je nesuđena političarka politike koja ne postoji, ali specijalistkinja za civilno društvo i organizacioni
razvoj. Istražuje, procenjuje, facilitira i meri. Odavno aktivistkinja i feministkinja (Glas razlike,
„Žene to mogu“).
Propala pesnikinja, takođe, ali hrabra s aliteracijama i tautologijama.
Ponosna inicijatorka čitalačkog kluba gde čitamo naše žene.
Osnovala jednu organizaciju, ali pomogla osnivanje i rad mnogih i ovde i tamo.
Nekad davno dobila dve-tri nagrade, ali ovu čitanje i klub smatra najvećom!
