Sećanje Vesne Nikolić-Ristanović: Sonjin put kojim se teže ali uspešno ide

Koračič po koračić pa oblačić

 

„Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi“

Njegoš

 

Raznežim se uvek kada se setim Sonje.

Vidim je, i čini mi se da je srećem često

U svemu što radim i kuda kod da krenem.

Vesela, tiha, a tako jaka i mudrosti puna.

 

Žena kojoj se divim.

Njene reči su odavno postale moja mantra,

Koračić po koračić, pa oblačić

Odjekuje u meni uvek kada je teško, kada ne vidim kuda, kako, dalje…

 

Ne, nismo bile posebno bliske,

Samo smo se susretale često

I uvek imale jedna drugoj da kažemo nešto važno.

Spoticale smo se i još snažnije nastavljale dalje, uvek na istom putu…

 

Sonja je bila kao svetlo u mraku,

Kao majka, sestra,

Melem na ranu koji se ureže u srce i nikada ne iščili.

 

Koračić po koračić odzvanja u meni,

Mantra promene i strpljive ali nepokolebljive istrajnosti,

Mantra borbe za društvenu pravdu i ženska prava,

Sonjina mantra, Sonjin put kojim se teže ali uspešno ide.

 

Njena nenametljiva poruka da se ne odustaje ma koliko bilo teško,

Poruka koja je vremenom postala deo mene  i mnogih drugih,

Poruka kroz koju Sonja nastavlja da živi,

Divna drugarica Sonja.

 


Vesna Nikolić-Ristanović je osnivačica i prva predsednica Viktimološkog društva Srbije. Doktorirala je na temi Žene kao žrtve kriminaliteta. Redovna je profesorka Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.

PODELITE POST: