U okviru projekta Ohrabrene zajednice: povećanje psihološke dobrobiti i bezbednosti žena na selu uz pomoć digitalnih rešenje, uz podršku Trag fondacije, organizovale smo radionice psihološkog osnaživanja za aktivistkinje seoskih udruženja. Cilj ove edukacije bilo je sticanje komunikacijskih veština i samorazumevanja kojima se aktivistkinje osnažuju za postavljanje granica i sprečavanje mentalnog sagorevanja. Zamolile smo ih da nam pošalju svoje utiske.
“Evo i ja nađoh malo vremena, pošto je kod mene sezona malina i velike obaveze oko toga. Šta reći o radionicama, meni su bile sjajne, razonoda prava. Upoznati tebe, Tanju i Bilju bilo mi je zadovoljstvo isto koliko viđati moje drage drugarice Radu, Menku, Marijanu, Milicu, Anu, Milenu. Bilo je lepo i zanimljivo, saznale smo štošta jedna o drugoj, prosto smo delile neke svoje tajne, a to je pravo prijateljstvo! Lepo je bilo pričati o svojim bakama, o svojoj porodici, raznim iskustvima i doživljajima! Volela bih da ovo bude samo kraj prvog dela, pa da se najesen ili zimi nastavi kad budemo malo više slobodne”, Gordana Matijević
“Draga Danice, izvini sto tek sada pišem. Kada su krenule radionice, imala sam tremu od toga šta me čeka i da li sam tome dorasla. Toliko divnih žena na jednom mestu, toliko spontanosti i prirodnosti, iznetih mišljenja na teme koje si smišljeno pokrenula su iskustvo koje je trebalo doživeti. Spoznala sam koliko smo hrabre i koliko možemo, samo kad imamo nekoga kao što si ti. Izvlačiš ono najbolje u nama, hvala ti na tome. Podrška, nova saznanja, sagledavanje sebe na neki novi način, prihvatanje sebe kao dovoljno vredne, neprocenjivo iskustvo”, Sanja Lazić.
“Na poziv Marijane Šibak, koja je znala za moju želju da upoznam čuvenu Radu Gujaničič, rado sam se odazvala pozivu da prisustvujem radionicama koje je ona organizovala na Zoom platformi. Od prisutnih žena lično sam poznavala samo Marijanu, pa sam na prvim radionicama osećala izvesnu dozu nesigurnosti i, naravno, želela sam da ostavim dobar utisak na žene, a posebno na Radu. Međutim, žene koje su prisustvovale radionicama bile su izuzetno pristupačne i komunikativne da sam se vrlo brzo uklopila u društvu i ako mi obično treba vremena da se uklopim u nepoznato društvo. Što se samih radionica tiče, svaka je bila priča za sebe, i svaka je imala svoju temu, a mi smo se utrkivale da pričamo o svojim problemima i svojim pobedama. Problemima koje uglavnom nosi patrijahalni način života, i male i velike pobede nad svetom oko nas i one najznačajnije pobede nad samim sobom.
Razmenjivale smo iskustva i savetovale jedna drugu, smejale se i plakale zajedno, pružale jedna drugoj pozitivnu energiju i međusobnu podršku. Sve u svemu, imala sam utisak da se znamo oduvek. Koliko su nam svima značile radionice govori i činjenica da u početku nismo mogle da se sakupimo, a iz nedelje u nedelju smo hvatale sebe kako žurimo da završimo svoje dnevne obaveze da bismo na vreme stigle na radionicu. Poslednja radionica bila je prilično emotivna i sve smo se složile da je trajalo kratko i da bi bilo lepo da se jednom u istom sastavu sretnemo uživo. U svakom slučaju, kvalitetno provedeno vreme. Izuzetne žene. Nastavak je i te kako poželjan. Kao i susret uživo”, Biljana Petrović
