Sećanje na Sonju Drljević
Ne sećam se kada smo se prvi put srele, ali sam, i pre nego što smo se upoznale, dosta toga o njoj znala kroz priče drugih žena koje su sa njom sarađivale. Bile su to devedesete godine, kada smo nekoliko nas u Nišu pokušavale da feminističke ideje približimo ljudima i da, povezujući se s drugaricama iz Beograda, ženama žrtvama nasilja pružamo podršku za izlazak iz situacije nasilja.
Moj prvi utisak…
Pamtim da je moj prvi utisak, kada sam na nekom skupu po prvi put čula njeno izlaganje, bio „Joj, kakva pametna, hrabra, nepokolebljiva i sjajna žena“. Fasciniralo me je kako na jednostavan način govori o najsloženijim socijalnim i ekonomskim konceptima, kako nepogrešivo prepoznaje uzroke mizoginije i opresije nad ženama, a posebno lakoća s kojom je povezivala žensko, klasno i rasno pitanje.
Za sve nas koje smo u svojim malim sredinama nastojale da probudimo svest o barijerama s kojima su se žene suočavale u ostvarivanju svojih prava, Sonjine ideje, stavovi, a posebno njen aktivizam, bili su inspiracija i veliki podsticaj. Za mene lično, razgovori sa Sonjom sredinom 2000-ih bila su trenuci prosvetljenja, jer sam shvatila da ključni feministički angažman nas pravnica mora biti usmeren na istraživanje suštinskih uzroka opresije i potlačenosti žena, na izmene zakona i javnih politika i kritičko sagledavanja delovanja nadležnih institucija. Od tada sam se upravo time i bavila.
Povezivanje i građenje partnerstva i osnivanje ženskih zadruga
Ono što posebno impresionira jeste Sonjina sposobnost da žene povezuje i gradi dugoročna partnerstva među ženskim NVO. Mislim da je Sonja znala, možda bolje od svih drugih prvoborki ženskog pokreta u Srbiji, koliko su za širenje i proizvodnju znanja važni lokalni centri za ženske studije i lokalne ženske inicijative. I koliko je značajno da žene i ženske organizacije budu povezane, da budu solidarne, da razmenjuju iskustva i pružaju podršku jedni drugima. Ona nas je na nenametljiv način okupljala, umela da nas zainteresuje za temu i uključi u aktivnosti, nepogrešivo prepoznajući šta bi svaka organizacija i svaka od nas pojedinačno mogla najbolje da uradi!
Jedna od takvih tema bilo je žensko zadrugarstvo. Neke je podstakla na osnivanje ženske zadruge, neke na lobiranje, a nas pravnice uključila je u izradu rodno senzitivog modela zakona o zadrugama, na kome smo radile skoro godinu dana.
Uvek aktivistkinja
Znam da bi naša Sonja, da nas nije prerano napustila, danas bila s našom omladinom, s potlačenim radnicima i radnicama na protestima, na trgovima i ulicama širom Srbije. Ne bi štedela sebe, bila bi glasna, imala bi stotinu ideja za poruke vlastima na protesnim transparentima, našla bi načina da dođe u Novi Sad, Niš, Užice, Kruševac… S istom strašću s kojim je delovala u antiratnom pokretu, s istim žarom s kojim je decenijama učestvovala u stvaranju i razvoju ženskog pokreta u Srbiji.
Nevena Petrušić je profesorka prava. Bavi se istraživanjima u oblasti građanskog procesnog prava, medijacije, prava deteta, rodne ravnopravnosti i zaštite od rodno zasnovanog nasilja i diskriminacije.
Objavila je veliki broj udžbenika, monogarfija i komentara zakona i preko 200 naučnih i stučnih radova. Rukovodila je i učestvovala u brojim naučno-istraživačkim projektima. Bila je urednica časopisa Temida i urednica većeg broja publikacija i naučnih skupova.
Učestvovala je u pripremi niza nacrta zakona i nacionalnih strateških dokumenata.
U ženskom pokretu aktivno je angažovana od 1993. godine. Bila je suosnivačica i volonterka S.O.S. telefona za žene i decu iz Niša (1993), suosnivačica Ženskog istraživačkog centra iz Niša (1997), Viktimološkog društva Srbije (1997), Nacionalnog udruženja medijatora (2014) i dr.
Učestvovala je u brojnim edukativnim i drugim projekatima koje su ove organizcije sprovodile samostalno i u saradnji sa drugim NVO. Jedna je od osnivačica je i dugogodišnja članica Izvršnog odbora Viktimološkog društva Srbije.
Održala je preko 100 predavanja i radionica o ljudskim pravima, rodno zasnovanom nasilja,
zaštiti od diskriminacije za aktivistkinje/aktiviste nevladinih organizacija u Srbiji i zemljama u
regionu.
Bila je prva Poverenica za zaštitu ravnopravnosti (2010-2015), prva izabrana dekanka Pravnog fakulteta u Nišu (2008-2010) i dugododišnja šefica Katedre za građanskopravna nauke (2016-2024).
Dobitnica je nagrade Anđelka Milić (2018), Zlatne plakete niške opštine Medijana (2009) i nagrade OEBS-a Ličnost godine (2009. i 2011).
