Ne znam kako drugačije da dočaram Sonju ženama koje je nisu upoznale, osim da preporučim snimak na kome ona govori o radnim akcijama, može se pogledati online. I tu se mogu videti njena životna snaga i radost, smisao za humor, čuti njen glas, itd.
Sonja Drljević je uvek bila moja najdraža feministkinja.
Tek kada mi je mnogo godina nakon prvog susreta ispričala da je ona u feminizam došla iz anarhizma, shvatila sam da je osim njene izvanredne inteligencije i dobrote ovo onaj dodatni razlog.
Jednom sam joj to rekla. Odvela me je u knjižaru da mi pokloni knjigu, ali je nije našla, pa mi ju je poslala kasnije: Raj na drugom ćošku, Mario Vargas Ljosa o Flori Tristan.
Stigla mi je jednom razglednica na kojoj je Sonja Drljević, s markicom na kojoj je Sonja Drljević, prelep poklon.
Hvala Radi Gujaničić koja je pokrenula ovu akciju.
Na razglednici piše: Svi nacionalizmi su za žene pogubni.
Jednostavno, patrijarhalno društvo uvek funkcioniše kao društvo takmičenja i moći. Dok se ne sredi taj patrijarhat, dotle nema ništa od toga da se borba/takmičenje zameni solidarnošću, i da se moć rasprši, da se ne grabi.
Ukratko, predviđam da će ženski pokret da jača jer je dosta novih tema kojima treba da se bavi. Dokle god smo mi ovde žive, zdrave, vredne i aktivne, taj pokret će da jača. Pogotovo sad kada se naš položaj pogoršava. Nema nam druge.
Kada sam davne 1998. pokretala kurs Ženskih studija na Filozofskom fakultetu, u Nišu, subotom, nekako sam i uspela da napišem svoj prvi predlog projekta i dobijem sredstva, samo je još trebalo to realizovati.
Nije se ustalila komunikacija preko kompjutera, mobilnih telefona nije još bilo, samo fiksnih. Sonja mi je dala kućne brojeve svih predavačica na Ženskim studijama, koje su najpre bile u prostorijama AŽIN-a. I ja sam krenula da zovem.
Kasnije su Sonja Drljević i Milica Minić obilazile grupe u unutrašnjosti, pomagale, povezivale sa fanderkama. Kada smo mi dolazile u Beograd, trudila se da nam priušti da propratimo kulturna dešavanja.
Jednom smo moja koleginica i ja nakon osmomartovskih dešavanja ostale još nedelju dana u hotelu Union i odgledale u Kinoteci ciklus filmova Anjes Varde, Sonja nam je to kao neka dobra vila poklonila.
Prvi put sam govorila o ekofeminizmu 2013. godine, na tribini Rod, levica i ekofeminizam, u Domu omladine Beograda, u organizaciji ŽINDOK-a, a Sonja Drljević je sedela u publici i hrabrila me samim svojim prisustvom i osmehom.
Održala sam online predavanje o ekofeminizmu u okviru Kursa ženskih studija Fondacije Sonja Drljević 2023. godine.
Sonja i dalje živi kroz sve ono što je uradila za ženski pokret i svaku od nas pojedinačno, a posebno kroz Fondaciju Sonja Drljević.
Aleksandra Žikić rođena je 2.12.1973. u Nišu. Aktivistički angažman započela je 1993. u ženskim, a zatim i mirovnim grupama.
Ekologijom počinje da se bavi 2011. godine. Usled sve većeg zagađenja vazduha i celokupne životne sredine, izumiranja biljnih i životinjskih vrsta, privatizacije prirodnih resursa, klimatskih promena, ubrzo sav svoj fokus prebacuje na ekološki aktivizam.
Pokreće blog 2012. godine, kreće da se bavi prevođenjem i povremeno da govori na tribinama, predavanjima i radionicama, najpre o ekofeminizmu, a zatim i o zakonu o ekocidu.
