,,Svi nacionalizmi su za žene pogubni.”
,,Jednostavno, patrijarhalno društvo uvek funkcioniše kao društvo takmičenja i moći. Dok se ne sredi taj patrijarhat, dotle nema ništa od toga da se borba/takmičenje zameni solidarnošću, i da se moć rasprši, da se ne grabi.”
,,Ukratko, predviđam da će ženski pokret da jača jer je dosta novih tema kojima treba da se bavi. Dokle god smo mi ovde žive, zdrave, vredne i aktivne, taj pokret će da jača. Pogotovo sad kada se naš položaj pogoršava. Nema nam druge.”
,,Uvek sam želela da ti koji su u ulozi žrtve, a naročito moja majka, ne budu u toj ulozi. Mislim da me je kasnije u životu to odredilo.”
,,Sve te knjige o revolucijama, o tome kako poniženi i ugnjeteni treba da naprave bolji svet, da bude opšta sreća - moram da kažem da je na mene to ostavilo vrlo snažan utisak. Ja sam u sve to verovala od reči do reči.”
,,Tada je postojala jako dobra briga o deci: sva su deca išla na letovanje, na more ili u planine, spavali smo na slamaricama, po nekim školama - da nam je svima nekako jednako. Posle se to već promenilo. Hoću da kažem da sam ja dete socijalizma, apsolutno!”
,,Sa jedne strane smo imali socijalističko vaspitanje i uticaj ruske književnosti, a sa druge strane tu je sad dolazio džez, rokenrol – ja sam zapravo ta prva rokenrol generacija: omladinska organizacija me je odredila da dežuram na igrankama i tako sam uspela da «utreniram» taj rokenrol.”
,,Došla sam do zaključka da je samoupravljanje dobar način, ali možda da se neke stvari promene: da nema te kontrole, da se ne stvara birokratija. Jer samoupravljanje i birokratija su suprotne stvari. Samoupravljanje je bilo dobro. Ja sam videla da ljudi rastu.”
,,Zato što sam rasla uglavnom s majkom koja je mnogo radila i bila vrlo energična žena, nisam imala neki model porodice u kojoj se sad zna šta je muški posao, šta je ženski posao, ko je glava, a ko je vrat, jer sam jednostavno smatrala da živim svoj život. A u mom životu su postojali neki prioriteti i nije postojala mogućnost da ja ne radim na gradilištu i da ne radim sa ljudima.”
,,Kako sam ja došla do feminizma? Učestvovala sam šezdeset osme u studentskim događanjima, tada sam još bila u velikoj nedoumici, ali i nezadovoljstvu sa Savezom komunista u kome sam bila od šesnaeste godine, pošto ja nisam mogla nikako da shvatim hijerarhiju, disciplinu da treba da prihvatiš nešto kao direktivu – to je meni i dan danas neshvatljivo.”
,,Devedesete su samo pružile priliku da se postojanje pokreta vidi. Jer do devedesete mi smo održale oko četiri stotine raznoraznih tribina, diskusija, razgovora, na razne ženske teme, što sigurno nije ostalo bez traga. I taj «putujući» feminizam na relaciji Ljubljana – Zagreb – Beograd je isto tako ostavio nekog traga.”
,,Jednostavno, patrijarhalno društvo uvek funkcioniše kao društvo takmičenja i moći. Dok se ne sredi taj patrijarhat, dotle nema ništa od toga da se borba/takmičenje zameni solidarnošću, i da se moć rasprši, da se ne grabi.”
,,Koračić po koračić – oblačić.”

Fondacija Sonja Drljević

Platforma za razmenu znanja i učenje bez hijerarhija.

Jedna od najvažnijih aktivnost su ženske studije namenjene ženama koje nemaju dodira s akademskim feminizmom, te žive i rade u manjim gradovima i ruralnim sredinama.

Prva grupa od 14 polaznica upisana je početkom 2023. godine. Program je obuhvatao predavanja o osnovnim pojmovima feminističke teorije, ključnim idejama o vezi između borbe protiv ugnjetavanja žena i borbe za životnu sredinu, istoriji prvog i drugog talasa feminizma u Jugoslaviji i Evropi, kao i jedno predavanje o ključnim doprinosima Sonje Drljević ženskom pokretu kod nas.

Teorijsku edukaciju pratila je serija radionica na temu psihološkog osnaživanja žena da se suprotstave obrascima ugnjetavanja u svakodnevnom životu.

Nakon toga, 5 najaktivnijih polaznica je, uz podršku mentorki i mentora s kojima smo sarađivale tokom edukacije, sprovelo samostalno istraživanje o istoriji ženskog pokreta i ženama koje su menjale društvo nabolje. Polaznice su rezultate predstavile svojim lokalnim zajednicama na predavanjima koje su organizovale uz našu pomoć.

Takođe, važno nam je da pamtimo aktivistkinje koje se već decenijama bore za rodnu ravnopravnost, protiv nasilja i diskriminacije prema ženama. Važno nam je da se čuju njihova iskustva, kao i da znanja koja su sticale u ženskom pokretu dođu do što većeg broja ljudi, posebno mlađih aktivistkinja i aktivista.

U ovom ciklusu beleženja najnovije istorije ženskog pokreta naše sagovornice i sagovornici bili su: Nadežda Radović, Vera Kurtić, Olivera Ilkić, Biljana Maletin i Miloš Urošević.

ŽEKO - Fondacija Sonje Drljević - Image Overlay
Za Fondaciju Sonje Drljević, Miloš Urošević je, vraćajući se u istoriju ženskog pokreta do ranih 2000-ih, govorio o snazi feminizma da transformiše muškarce i o tome koliko je važno učiti od feministkinja. Miloš Urošević je aktivista Žena u crnom i urednik više zbornika prevedenih tekstova na temu ženskog oslobođenja.
ŽEKO - Fondacija Sonje Drljević - Image Overlay
U okviru aktivnosti Fondacije Sonje Drljević na čuvanju sećanja na istaknute aktivistkinje i značajna iskustva ženskog pokreta, Biljana Maletin govorila je, između ostalog, o tome kako su ženske studije bile prozor u svet feminističkog aktivizma. Biljana Maletin je edukatorka i stručnjakinja za rodnu ravnopravnost.
ŽEKO - Fondacija Sonje Drljević - Image Overlay
U okviru aktivnosti Fondacije Sonje Drljević na čuvanju sećanja i beleženju lekcija iz istorije ženskog pokreta, Vera Kurtić govorila je, između ostalog, o organizovanju Romkinja i lezbejki kao ključnim momentima u decentralizovanju feminističkog aktivizma. Vera Kurtić je romska feministička aktivistkinja iz Niša i autorka knjige “Džuvljarke: lezbejska egzistencija Romkinja”.
ŽEKO - Fondacija Sonje Drljević - Image Overlay
Ovaj intervju snimljen je u okviru aktivnosti Fondacije Sonje Drljević na beleženju sećanja i najznačajnijih iskustava iz istorije ženskog pokreta kod nas, od 1980-ih do danas. Ona, između ostalog, govori o značaju utopijske energije i stalnog samoobrazovanja za izgradnju pokreta. Nadežda Radović je novinarka i dugogodišnja aktivistkinja ženskog pokreta.
ŽEKO - Fondacija Sonje Drljević - Image Overlay
U okviru aktivnosti Fondacije Sonje Drljević na beleženju aktivističkih biografija i sećanja, sačuvana je priča Olje Ilkić, jedne od osnivačica udruženja “Iz kruga Vojvodine”, prvog udruženja koje se bavi unapređenjem položaja žena s invaliditetom. Olivera Olja Ilkić je feministkinja i žena s invaliditetom. Njena aktivistička biografija je pravi primer saradnje i solidarnosti između ženskog i aktivizma za prava osoba s invaliditetom.