Prva asocijacija na Sonju Drljević…
Sedimo sa njom, pre više od 20 godina, u hotelu Rubin, tipičnoj socijalističkoj zgradi u centru grada, izgrađenoj 1975.
Mira, Slavica i ja, ponekad i Bilja, pre nje bila je još jedna Mira. Pijemo kafu i sok i pričamo o proizvodnji kozjeg sira na Zlatiboru i na Zlataru, o radu koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, čija je članica i Sonja, o farbanju kose, o ekonomskom položaju žena i pravima radnika i radnica. Nekoliko stolova udaljen od nas, sedi tadašnji Sonjin partner i čita Politiku.
Svratili su u Kruševac na putu do Užica. Sonja maršrutu uvek planira tako da može da obiđe ženske grupe na putu do tamo.
Ili… Putujemo zajedno, u Zvornik, da se sretnemo s aktivistkinjama iz Bosne. Srešćemo se i sa nekim donatorima koje su naše prijateljice iz Bosne pozvale. Od njih dobijamo kompjuter za organizaciju.
Jednom smo Sonju zvale u goste, da nam govori o sebi i o svom feminizmu. Jeste. Ali je govorila i o Africi, radu na izgradnji puteva, mostova i infrastrukture, spominjala je sina, unuka, svoje odrastanje.
Pričala je o konferenciji „Drug-ca ’78“, u Beogradu. O Antifašističkom frontu žena i pravima žena u socijalističkoj Jugoslaviji.
Upoznala sam je u Beogradu. Njen kontakt dale su mi učesnice nekog seminaru u Kraljevu, prvog o rodnoj ravnopravnosti, koji sam pohađala i na koji sam otišla kao jedna, a vratila se kao neka druga.
Ko čuje priču o polu i rodu mora da postane drugačiji. Telefonirala sam Sonji, a ona me je pozvala da dođem na obeležavanje 8. marta u Beograd. Otišla sam sa poznanicom, koja više nije deo organizacije, ali kojoj se obradujem svaki put kad je sretnem na aktuelnim studentskim i građanskim protestima. Tog 8. marta 2000. tokom dana u Domu omladine organizovana je tribina o položaju žena, na kojoj su govorile političarke Demokratske stranke i Građanskog saveza Srbije. I aktivistkinje i sindikalke. Sve što su rekle činilo mi se važnim i pametnim. Uveče smo išle na žurku u kuću u ulici Kralja Petra. Sve što sam videla ostalo je duboko u mom sećanju. Sonja je kazala:
Stalno smo pokušavale nešto da uradimo u Kruševcu, da oformimo grupu, čak sam imala i neke kontakte ali nije išlo. Računaj da sada hoće, kazala sam. I stvarno, po povratku u Kruševac, animirala sam divne poznanice iz organizacija Eliksir i Kontakt i nakon nekoliko nedelja zajedno smo napravile događaj koji smo nazvale „Žensko veče“, na kojem se okupilo oko stotinu ljudi. Kafanu Koliba, čiji je vlasnik bio naš drugar Mita i čiji smo prostor dobile besplatno, ukrasile smo plakatima, razglednicama, citatima čuvenih feministkinja i obezbedile, zahvaljujući podršci lokalnih trgovaca i kafedžija, posluženje i piće.
Lepi dani mojih feminističkih početaka. Sonja je njihov neizostavni deo. Za nezaborav su njena šarena kosa, posebno oni feministički ljubičasti kovrdžavi pramenovi, dugački kaput i mantili, neobične suknje i cipele. Cela Sonja je za nezaborav.
Snežana Jakovljević, Udruženje žena Peščanik
Snežana Jakovljević (31.01.1961, Kruševac, Srbija)
Po obrazovanju novinarka.
Jedna od osnivačica Udruženja žena Peščanik. Obučena za rad na SOS telefonu. Pohađala master program London Metropolitan Univerziteta „Škola društvenog razvoja” u Mađarskoj, 2006–2009.
Ponosna članica Mreže žene protiv nasilja i Mreže Žene u crnom, kao i lokalne Mreže žena Rasinskog okruga i Mirovne mreže žena Kosova i Srbije.
Autorka 3 romana i zbirke kratkih priča.
