Sonja Drljević, drug’ca žena
In memoriam
Ceo moderni ženski pokret u državama, koje su nastale iz bivše socialističke imao je samo jednu feministicu veličine i dometa Sonje Drljević.
Kada nam je ona umrla, izgublili smo poslednju borkinju, koja je naša nastojanja za ljudska prava žena najuže i dosledno povezivala sa pitanjem klasnih nejednakosti.
Sonja Drljević je bila gradjevinska inženjerka, gradila je ceste i mostove diljem naše nekadašnje zajedničke države, u veoma muškom, veoma teškom zanimanju. Za nju, društveno vlasništvo, samoupravljanje, bratstvo i jedinstvo, jednaka prava za sve, nisu bile prazne reči neke istrošene ideologije, to je bio njen svakidašnji život na gradilištima, u barakama, u kojima je spavala, u radnčkim menzama u kojima je jela s drugim gradjevinskim radnicima, u sindikalnim domovima, gde je provodila godišnji odmor.
Ako je iko znao, kako je izgledao mačizam radničke klase u socijalizmu, to je znala ona i sa time se izborila, jer da nije, ne bi opstala na gradilištu. Izborila se stručnim znanjem, izborila se hrabrošću, izborila se drugarstvom i dobrotom. Bila je stvarno druga’ca žena!
Kada je propao naš nekadašnji sistem i raspala se naša zajednčka država, činila je sve što smo i mi druge činile, da od ženskih ljudskih prava iz vremena socijalizma, spasimo što se spasiti moglo. Ali dok smo mi ostale radile uglavnom na sprečavanju smanjivanja prava, ona je uvek sanjala, kako tu defanzivu pretvoriti u istinski novu društvenu promenu.
Borila se i ona s nama svima, rame uz rame, protiv svih vrsta nasilja nad ženama, za našu istinsku ravnopravnost u političkom odlučivanju, za veliku žensku koaliciju koja će utjecati na vrednosti i sadržaj društvenog razvoja, ali je istovremeno tragala za načinima, kako da se žene ekonomski osamostale tako da se izmaknu kapitalitičkom izrabljivanju. Zato je stvarala ženske zadruge po selima i gradovima. Nisu te zadruge cvetale i rešavale glavni problem, ali su ipak ukazivale na mogućnost oslobadjanja od ropstva u najamnom radu.
Najdragocenije je za mene bilo da nam Sonja nikada nije dozvolila da poverujemo, da se duboke društvene promene mogu uraditi pomoću plastične hirurgije, koja nam popravi usne, zaobli grudi i podigne spuštenu guzu.
Uvek iznova nam je stavljala do znanja da istinski iskorak iz sveta nepravde i diskriminacije treba tešku mašineriju. Ona se sastoji od vizije organizacije i solidarnosti. Samo tako će one i oni, koji su bili ništa, postati sve.
Neka ti bude laka zemlja i hvala ti, naša drugarice Sonja.
Sonja Lokar, Ljubljana 2. 2. 2018.
Sonja Lokar je profesorica sociologije i aktivistkinja ženskog pokreta, koja živi i radi u Ljubljani
